Tekst iz često se uzima kao potvrda za verovanje u urođenu besmrtnost duše. Međutim, na osnovu detalja u samom tekstu možemo da dođemo i do drugačijeg zaključka, tj. da je sve to bila manipulacija Saulom, koju su izvršili demoni.
Situacija koju zatičemo
Samuilo je umro, a Saul je iz zemlje istrebio one koji su gatali i vračali . Filisteji skupljaju veliku vojsku protiv Izrailja . Videći to i car Saul okuplja vojsku . Po svoj prilici filistejska vojska je bila mnogo veća od Saulove, jer se on veoma uplašio (1. Samuilova 28:5). Saul pokušava da dobije uputstva od Boga šta treba da radi, ali ne dobija odgovor , jer ga je Bog odbacio zbog ranije neposlušnosti . U ovakvoj situaciji Saul pokušava da dozove Samuila, makar to podrazumevalo i pomoć onih koje je istrebljivao .
Upustva o gatarima i vračarima
Jasno je da Bog osuđuje gatanje i vračanje i svaku srodnu praksu koja ima osnovu u pogrešnoj religiji. „Neka se ne nađe u tebe koji bi vodio sina svojega ili kćer svoju kroz oganj, ni vračar, ni koji gata po zvijezdama, ni koji gata po pticama, ni uročnik, ni bajač, ni koji se dogovara sa zlijem duhovima, ni opsjenar, ni koji pita mrtve. Jer je gad pred Gospodom ko god tako čini, i za take gadove tjera te narode Gospod Bog tvoj ispred tebe.” (5. Mojsijeva 18:10-12).
Samim učešćem u takvoj praksi i mi sami postajemo nečisti pred Bogom: „Ne obraćajte se k vračarima i gatarima, niti ih pitajte, da se ne skvrnite o njih. Ja sam Gospod Bog vaš.” (3. Mojsijeva 19:31).
„A čovjek ili žena, u kojima bi bio duh vračarski ili gatarski, da se pogube, kamenjem da se zaspu, krv njihova na njih.” (3. Mojsijeva 20:27). Onaj ko se bavi gatanjem i vračanjem treba da bude pogubljen, a njihovo pogubljenje neće se smatrati krivicom onih koji ga izvrše.
I ne samo da oni koji praktikuju gatanje i vračanje treba da se pogube, već Bog preti i onima koji im se obraćaju i pitaju ih: „A ko se obrati k vračarima i gatarima da čini preljubu za njima, okrenuću lice svoje nasuprot njemu, i istrijebiću ga iz naroda njegova.” (3. Mojsijeva 20:6). Prema tome, čak i samo obraćanje vračarima i gatarima Bog doživljava kao veoma tešku uvredu.
Takođe, ne bi bilo loše pomenuti i stihove iz Knjige proroka Isaije: „I ako vam reku: pitajte vrače i gatare, koji šapću i mrmljaju; recite: ne treba li narod da pita Boga svojega? ili će pitati mrtve mjesto živijeh? Zakon i svjedočanstvo tražite. Ako li ko ne govori tako, njemu nema zore.” (Isaija 8:19, 20).
Postoji par stvari koje možemo da zapazimo u ova dva stiha. Na početku ovog teksta ponovo vidimo da Bog ne želi da se obraćamo vračarima i gatarima, nego da, ako nam je već nešto potrebno, tražimo od Njega. Saul je ovako prvo i postupio, ali mu Bog nije odgovorio. Sada se postavlja logično pitanje: Ako je Bog već dao ovakvo uputstvo, zašto nije odgovorio Saulu?
Mnogo toga je napisano protiv i za autentičnost Biblije. To je izuzetno obimna tema, koja ne može ukratko valjano da se obradi. Ovaj sajt je namenjen onima koji već prihvataju Bibliju kao Božiju knjigu, inače bi bilo kakvo argumentovanje biblijskim stihovima bilo beznačajno.
Da bismo mogli da damo odgovor na ovo pitanje, potrebno je da napravimo dobar temelj. Neophodno je prvo uspostaviti generalnu sliku, a onda, u odnosu na nju, tumačiti pojedine tekstove. Nije dobro izgrađivati stavove na osnovu jednog segmenta, već ga moramo prilagoditi stanovištu koje nalazimo na svim ostalim mestima, ukoliko želimo da izgradimo ispravnu sliku o onome što čitamo.
Kada je reč o gradovima utočištima, već se o njima pisalo na ovom sajtu u tekstu 
Sam tekst iz 3. Mojsijeve 17:10-14 glasi: „A ko bi god od doma Izrailjeva ili između stranaca koji se bave među njima jeo kakve god krvi, okrenuću lice svoje nasuprot onomu čovjeku koji bude jeo krvi, i istrijebiću ga iz naroda njegova. Jer je duša tijelu u krvi; a ja sam vam je odredio za oltar da se čiste duše vaše; jer je krv što dušu očišća. Zato rekoh sinovima Izrailjevim: niko između vas da ne jede krvi; ni došljak koji se bavi među vama da ne jede krvi. I ko bi god između sinova Izrailjevih ili između došljaka koji se bave kod njih ulovio zvjerku ili pticu, koja se jede, neka iscijedi krv iz nje, i zaspe je zemljom. Jer je duša svakoga tijela krv njegova, to mu je duša. Zato rekoh sinovima Izrailjevim: krvi nijednoga tijela ne jedite, jer je duša svakoga tijela krv njegova. Ko bi je god jeo, da se istrijebi.”
Jedan bogati mladić dolazi Hristu s pitanjem šta da radi kako bi dobio večni život (
U devetnaestom poglavlju Matejevog jevanđelja nalazimo dva komentara učenika na Hristove reči u datim situacijama. Zajedničko im je da se oslanjaju na mišljenja koja su bila široko rasprostranjena u narodu.
Svaki odrastao muškarac u Izrailju trebalo je tri puta godišnje da se pojavi u Jerusalimu, tokom praznika koje je Bog uspostavio (
Religija u sebi nosi notu mističnog, metafizičkog, nadrealnog. Potrebno je verovati u stvari koje ne vidimo, a koje su izvan našeg čulnog iskustva. Verovatno ne samo zbog toga, religiozni ljudi su neretko skloni tome da poveruju u čudne, a ponekada i sasvim nelogične ideje. Prihvatanje stvari zdravo za gotovo uvek je nosilo sa sobom rizik ne samo da budemo prevareni, već i da, samim tim što prihvatimo neistinu, živimo po pravilima koja nam ne odgovaraju, a kao krajnji ishod – pod pretpostavkom da postoji Bog koji nudi spasenje – možemo izgubiti i večnost za koju smo sazdani.
Na ovo pitanje nije lako ukratko odgovoriti. Ovim pitanjem ljudi su se vekovima bavili i postoji mnogo toga oko čega bi ovde moglo da se polemiše. Osim toga, ovaj problem dotiče se i drugih „nezgodnih” religijskih tema – od nastanka Svemira do načina spasenja – od kojih neke uopšte nisu utemeljene na Bibliji. Da bi se dobro odgovorilo na ovo pitanje, moralo bi se zaći i u sve druge teme koje su povezane s njim. Međutim, to nije moguće uraditi u jednom tekstu, čak ni za samo pitanje predodređenosti, a kamoli za sve ostale teme koje su povezane s njom. Odgovor će pokušati da se da bez preteranog uplitanja u druga pitanja koja mogu da budu sporna.