Tekst iz često se uzima kao potvrda za verovanje u urođenu besmrtnost duše. Međutim, na osnovu detalja u samom tekstu možemo da dođemo i do drugačijeg zaključka, tj. da je sve to bila manipulacija Saulom, koju su izvršili demoni.
Situacija koju zatičemo
Samuilo je umro, a Saul je iz zemlje istrebio one koji su gatali i vračali . Filisteji skupljaju veliku vojsku protiv Izrailja . Videći to i car Saul okuplja vojsku . Po svoj prilici filistejska vojska je bila mnogo veća od Saulove, jer se on veoma uplašio (1. Samuilova 28:5). Saul pokušava da dobije uputstva od Boga šta treba da radi, ali ne dobija odgovor , jer ga je Bog odbacio zbog ranije neposlušnosti . U ovakvoj situaciji Saul pokušava da dozove Samuila, makar to podrazumevalo i pomoć onih koje je istrebljivao .
Upustva o gatarima i vračarima
Jasno je da Bog osuđuje gatanje i vračanje i svaku srodnu praksu koja ima osnovu u pogrešnoj religiji. „Neka se ne nađe u tebe koji bi vodio sina svojega ili kćer svoju kroz oganj, ni vračar, ni koji gata po zvijezdama, ni koji gata po pticama, ni uročnik, ni bajač, ni koji se dogovara sa zlijem duhovima, ni opsjenar, ni koji pita mrtve. Jer je gad pred Gospodom ko god tako čini, i za take gadove tjera te narode Gospod Bog tvoj ispred tebe.” (5. Mojsijeva 18:10-12).
Samim učešćem u takvoj praksi i mi sami postajemo nečisti pred Bogom: „Ne obraćajte se k vračarima i gatarima, niti ih pitajte, da se ne skvrnite o njih. Ja sam Gospod Bog vaš.” (3. Mojsijeva 19:31).
„A čovjek ili žena, u kojima bi bio duh vračarski ili gatarski, da se pogube, kamenjem da se zaspu, krv njihova na njih.” (3. Mojsijeva 20:27). Onaj ko se bavi gatanjem i vračanjem treba da bude pogubljen, a njihovo pogubljenje neće se smatrati krivicom onih koji ga izvrše.
I ne samo da oni koji praktikuju gatanje i vračanje treba da se pogube, već Bog preti i onima koji im se obraćaju i pitaju ih: „A ko se obrati k vračarima i gatarima da čini preljubu za njima, okrenuću lice svoje nasuprot njemu, i istrijebiću ga iz naroda njegova.” (3. Mojsijeva 20:6). Prema tome, čak i samo obraćanje vračarima i gatarima Bog doživljava kao veoma tešku uvredu.
Takođe, ne bi bilo loše pomenuti i stihove iz Knjige proroka Isaije: „I ako vam reku: pitajte vrače i gatare, koji šapću i mrmljaju; recite: ne treba li narod da pita Boga svojega? ili će pitati mrtve mjesto živijeh? Zakon i svjedočanstvo tražite. Ako li ko ne govori tako, njemu nema zore.” (Isaija 8:19, 20).
Postoji par stvari koje možemo da zapazimo u ova dva stiha. Na početku ovog teksta ponovo vidimo da Bog ne želi da se obraćamo vračarima i gatarima, nego da, ako nam je već nešto potrebno, tražimo od Njega. Saul je ovako prvo i postupio, ali mu Bog nije odgovorio. Sada se postavlja logično pitanje: Ako je Bog već dao ovakvo uputstvo, zašto nije odgovorio Saulu?
Religija u sebi nosi notu mističnog, metafizičkog, nadrealnog. Potrebno je verovati u stvari koje ne vidimo, a koje su izvan našeg čulnog iskustva. Verovatno ne samo zbog toga, religiozni ljudi su neretko skloni tome da poveruju u čudne, a ponekada i sasvim nelogične ideje. Prihvatanje stvari zdravo za gotovo uvek je nosilo sa sobom rizik ne samo da budemo prevareni, već i da, samim tim što prihvatimo neistinu, živimo po pravilima koja nam ne odgovaraju, a kao krajnji ishod – pod pretpostavkom da postoji Bog koji nudi spasenje – možemo izgubiti i večnost za koju smo sazdani.
Čitajući o Hristu u jevanđeljima dobijamo sliku o jednoj impoznatnoj figuri. Njegov karakter bio je za divljenje. Međutim, postojali su i oni vidovi Njegove ličnosti koji se nisu mogli naći kod drugih ljudi. Ovde se, pre svega, misli na mnoga čuda koja je Isus činio tokom svoje misije.
Hristos je tridesetak godina živeo običnim, povučenim životom, a onda je započeo s onim što nazivamo Njegovom službom (
Apostol Jovan ovako započinje svoju prvu poslanicu: „Što bješe ispočetka, što čusmo, što vidjesmo očima svojima, što razmotrismo i ruke naše opipaše, o riječi života: i život se javi, i vidjesmo, i svjedočimo, i javljamo vam život vječni, koji bješe u oca, i javi se nama; što vidjesmo i čusmo to javljamo vama da i vi s nama imate zajednicu; a naša je zajednica s ocem i sa sinom njegovijem Isusom Hristom.” (1. Jovanova 1:1-3).
Postoje stvari u Bibliji koji nisu lako razumljive. Ali to nije slučaj samo u Bibliji, nego i u životu s Bogom. Nerazumevanje po pravilu stvara poteškoće u ljudskim odnosima, pa tako i u odnosu s Njim. Teško je imati poverenja u nekoga, kada ne shvatamo šta on i zbog čega radi, naročito ako mislimo da tako nešto ne bi trebalo činiti. Mnogo je lakše ukoliko znamo pobude i razloge za nečija dela, jer u tom slučaju može biti prihvatljivo ono što bez znanja o njima ne bismo razumeli.
Veliki problem u religiji predstavlja odsustvo Božije pojave. Ne samo da je nekima to veoma jak argument protiv postojanja Boga, nego i mnogima koji u Njega veruju nije jasno zašto se Bog ne pokazuje. Ako već postoji, na prvi pogled izgleda da nas je Bog ostavio da se, kako znamo i umemo, snalazimo sami bez Njega.
Ovaj tekst se u velikoj meri oslanja na 
